To sam učinila zbog majke

Cenim u sebi ono što su mi kao detetu uskladili roditelji, iskrenost, a toga je danas malo.. Ali ja ću uvek biti takva, jer danas svi bi ti pružili ruku samo da bi te povukli na dno. Oduvek sam želela da pomognem roditeljima, koliko mogu. Život je nešto najteže u životu, nikada ne znaš šta se sutra sprema, ne znaš šta može život doneti za tri sekunde. Jer u ovom trenutku neka se bića smeju, neka plaču, nekima počinje život, neki slave, neki završavaju sa životom. Kao i svi i ja imam sve te osećaje koje život nosi sa sobom, a znam da ću jednoga dana otići tamo gde i svi. Uvek sam želela, da na ovom svetu sretnem ljude, koji su spremni da pomognu, da rade, da se drže zajedno. Ali,nažalost,nikoga nisam pronašla, kao da sam tražila kroz neku maglu,kroz neku temninu, koja nema kraja, nikada neću odustati, jer znam da ću nekoga naći barem na tren, da vidim svetlost koja će pobediti maglu. Čovekov mozak, ponekad nije povezan sa ustima i izgovori teške reči, zbog kojih se posle kaje, ali ne mogu reći isto, da moždad nije povezan sa rukama, da bi činili dobra dela. Kada imaš želju i volju da nešto uradiš niko te ne može zaustaviti. Međutim danas je volja iznemogla, izgubila se.
Bolest čini čoveka bespomoćnim. Noć je, spavamo dubokim snom. Najednom čuju se urlici, plač, prestrašena ustaa sam nisu me pustili da uđem u sobu, nisam znala šta se dešava. Počela sam da plačem, nisam znala zašto. Odjednom dolazi moj otac i pozva me u drugu sobu. Kad ono, moj brat se onesvestio. Tata i mama su bili preplašeni. Trebali su otići u bolnicu, a ja sam trebala ostati kući. Rekla sam majci: ''Idem ja, ti ostani, ne želim kada se vratim da bude u ovoj kući mrak, želim svetlost''. Mama mi je objasnila: ''Znam da se plašiš mraka, ali moram da idem''. Ostala sam kod kuće sama, prestravljena. Ujutro kada sam se probudila, odradila sam kućne poslove. Čekala sam vesti o mom bratu. Mama, otac i brat su se vratili, bili su sa osmehom na licu. Osmeh moje majke je svetlost koja mi je bila potrebna. Bilo je sve u redu. Majka je bila srećna kada je videla sređenu kuću. Ovim želim dokazati da mi, deca, ma koliko radili nkada se ne možemo odužiti majci i još želim reći da još nisam uradila ništa posebno čime mogu da se pohvalim, jer za to nije bilo prilike. Svoje roditelje uvek ću ceniti i diviti se njihovim vrlinama.