Moj otac

Drage moje, želim da podelim sa vama sastav koji sam pisala kada sam bila treći razred osnovne. Sastav sam prepisala baš onako kako je i tada bio napisan, bez ikakvih ispravki. Bila sam jako ponosna na sebe kada sam ga skrojila. Pa ako ste željni čitanja, pročitajte ga.

Jedan otac je kao stotinu učitelja. Ono što otac može da ti priušti niko ne može, ono što on može da te nauči niko ne može. Divim se deci koja preživljavaju bez svojih očeva. Dajem njima posebnu počast. Sećam se kada je moj otac dok sam bila mala otišao u drugu državu, jer mu je posao tako nalagao. Ja sam bila toliko tužna, da je izgledalo kao da nebo, ptice, zelenilo, sa mnom osećaju tu tugu i da zajedno plaču sa mnom. On se tamo zadržao mesec dana. Ja nisam htela ni da jedem ni da pijem. Meni je tada jedan mesec trajao kao sto godina. Jedni način da me nateraju da jedem je bio taj da jedem kašikom kojom je on jeo, da jedem kašikom koja je bila njegova.Tada sam u toj kašici videla svoga oca. Nisam izlazila iz kuće dok on nije bio tu, tada nisam imala volju da sa ostalom decom skakućem po dvorištu. Jedina moja misao bila je kada će se vratiti moj otac. I tog svežeg jutarnjeg dana, ustala sam kao i svakidan, ali sam tog dana osetila toplinu oko srca, i nešto me je vuklo u tatinu i maminu sobu. Otišla sam i videla mog tatu kako leži u krevetu, najlepši prizor koji sam videla do tada. Tiho sam izašla iz sobe i zatvorila vrata. U sebi sam skakala od sreće što se moj otac konačno vratio. I ponovo smo tu, svi na okupu, cela moja porodica. Radovala sam jer ću sa svojim ocem ići napolje, da ću se opet igrati onih naših igara koje smo znali samo on i ja. I zato kada bih bila čarobnica, svojim roditeljima dala bih toliko novca da ne moraju da se muče čitavog života.